Dobro drvo bez trulog ploda, odlična salata!

Odbačenost postaje bolest savremenog doba. Odbačena deca, odbačene ljubavi,odbačeni brakovi , odbačena prijateljstva....

Gde je zapravo sve to počelo? Gde je koren te odbačenost?

Poslanica Rimljanima 11:16 

16Ako je prvi hleb svet, onda je i sve testo; i ako je koren svet, onda su i grane.

Uzroci odbačenosti su mnogobrojni: neželjena trudnoća, neželjeni pol deteta, dete sa posebnim potrebama, raskol u kući, zlostavljanje , prevara , razvod....

Odbačeni ljudi su u stvari veliki pobunjenici. Često je nemoguće imati bilo kakv normalan odnos  sa odbačenom osobom, iako na prvi pogled deluje i ima sve kao i mi ostali. Da li je prihvatanje spasenja i Isusa Hrista za sve isto? Trebalo bi, ali nažalost  slaba posvećenost Bibliji i nemanje želje da se živi po Božijoj reči daje upravo tu kobnu jednačinu;   truli  koren =trulo voće , dobar koren =dobro voće.

I sam Isus je bio odbijan i prezren ali nije postao ogorčen i ljut na okolinu koja ga je odbacila, nije se skrivao i postavljao zidove oko sebe, da ne bi bio povređivan još više. Imao je svoju misiju i nesebično se davao drugima, prvenstveno svoju bezuslovnu ljubav. Da li možemo da pratimo njegov sistem funkcionisanja danas 20 vekova kasnije? Možda smo se vec dobro prilagodili lošem da i ne razmišlajmo u tom pravcu.

Strah od odbačenosti je nešto što satana vrlo često i sa zadovoljstvom koristi protiv nas. Svi se mi najviše plašimo emocionalne odbačenosti. Najviše vremena u našem životu potrošimo na izbegavanje odbijanja, pogotovo emocionalnog.

Niko ne voli da bude odbijen i strah i nesigurnost koja se razvija, nas ustvari parališe za normalan i srećan život.

Postajemo takoreći freak controls manijaci koji kontrolišu sve, jer samo pod  konstantnom kontrolom emocija, prijatelja, i samog života procenat odbijanja i povredjivanja je znatno manji.

Ali to je upravo ta zabluda u koju nas satana uvodi još odmalena razvijajuci kod nas debeli i truli koren odbačenosti i parališući nas ka napredovanju i srećnijem životu.

Da ali neko bi odmah pitao  a šta sa okolnostima u kojima se nađemo kad nismo više deca?

Poslanica Jevrejima 11:30 – Verom padoše zidovi jerihonski kad se sedam dana obilazi oko njih..

Verom u Boga i Isusa moramo razbiti sve zidove i zaštitne ograde koje smo stvorili da ne bismo bili odbijeni i povređeni.

Ako zagrebemo još dublje videćemo da nas Bog i Isus Hrist uvek čuvaju i da nema potrebe za starhom i brigom šta ako opet budem odbijen/a?

Često čujem izjave tipa; Niko me vise nikada neće povrediti, niko me vise neće kontrolisati i reći mi šta da radim, neću vise da dozvolim da mi se iko ikada  približi . Ovakvi zaveti su u stavri povlačenje ne tako mudrih odluka, iako se na prvu loptu čine. Izolovanost sigurno vodi ka još većoj usamljenosti, odbačenosti  i depresiji.

Strah od odbačenosti treba da odbacimo I prepustimo tu brigu njemu. Ne možemo iskreno voleti sem ako nismo voljni na rizik da budemo povređeni

Ali odbijanje boli, reći će te.

Da ali nas taj bol i ojačava, ne dopušta nam da nestanemo i prestanemo se boriti, kao i sama hrabrost da i posle odbacivanja nastavimo dalje dignute glave.

Ne kupujte zaštitu protiv odbacivanja udovoljavajući drugima. Ne radite stvari da biste se dopali drugima i tako smanjili mogućnost da budete povređeni.

Luka 10:16 

Ko vas sluša, mene sluša, i ko vas odbacuje, mene odbacuje, a ko odbacuje mene, odbacuje onoga koji je mene poslao.

Bog nas voli i on nas nikada neće odbaciti. Njegova zaštita i ljubav je najbolji baštovan u našem vrtu. Vera u Boga isčupaće taj užasni truli koren odbačenosti , i dati nam šansu da živimo slobodno bez izolacije od drugih.

Volite bezrezervno i srušite zidove koje ste podigli. On nas cuva i ako vas neko i odbaci stresite prašinu sa vaših cipela i krenite dalje jer Isus je rekao:

Jovan 10:10

Lupež dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti.
Ja doðoh da imaju život i izobilje.